– Dobardan!
O, opet Vi? Dobar dan.
– Opet ja…
Što je sad bilo? Onaj auto na Poljani Plankit, ispod bedema, pauk je uklonio…
– Je, isti dan, odmah čim ste to objavili. Zato vas ponovno i zovem. Idemo dalje!
Dalje? A što je sad?
– Gradska jezgra je pretvorena u odlagalište za automobile!
Odlagalište?! Pretjerujete…
– Pretjerujem? Više od godinu dana dva neregistrirana automobila stoje parkirana na Poluotoku. Olupine, a ne auta. I nikoga nije briga!
Samo malo, nemojte se žestiti, di je to?
– Jedan u ulici Mateja Bošnjaka Zadranina, odmah ispod Muraja, a drugi na Istarskoj obali, uz zgradu Carine.
Pauk?
– Više puta građani su zvali komunalno i policiju, slali smo i slike, ali ništa se ne događa!
Baš ništa?
– Ništa! Kad građani zovu, kao da i ne zovu. Ali kad novinari zovu, onda se svi ustrče!
To vam je tako, nitko neće dok ne mora.
– Istina, a to je najgore, da ti ljudi ne znaju raditi svoj posao. Od onog smušenog pročelnika pa do komunalnih redara.
Nemojte tako, i oni su ljudi.
– Ali se neljudski ponašaju. Da su barem jednom reagirali na naše pozive nikad vas ne bi zvali.
Okej, evo idemo u objavu, pa ćemo vidjeti što će se dogoditi…
– Dogodit će se, ne brinite, njima je važnije kako ih javnost vidi, nego što stvarno rade.
Hvala i čujemo se!
– Čujemo se sigurno, ne brinite.
