Ne možeš ti Splićane zeznuti, znaju oni kako se za janjetinu i odojak s ražnja, glavne glumce na božićnoj trpezi, treba pobrinuti već krajem listopada. Tko to nije naučio, štoviše, u zadnji čas krenuo u potražnju za pečenim s majstorskim potpisom, taj bi pod Marjanom lako mogao ostati bez specijalnog blagdanskog ručka. I ove je godine kod Ljube Lozine s Kile, jednog od najpoznatijih splitskih pečenjara, bilježnica s narudžbama bila puna već početkom studenog. Nije se dugo kod njega bijelio papir. Svi nešto plaču kako se nema love, da je sve skupo, a s druge strane pred pečenjarama kupci stoje u redu.
– Što se mene tiče, ja sam tekicu s narudžbama za Božić počeo puniti 1. studenog, na vrime, i nije došla ni polovina miseca, a sva su raspoloživa mista bila popunjena. Ni iglicu na ražanj posli više nisam moga ubaciti, onda znaš koliko se toga na vrime naručilo. I uvijek mi dođe netko u zadnji čas pa pita jel ima još šta prazno, nešto makar za priko reda. Ma di ću te, prijatelju, ubaciti kada je sve puno ka šipak koštica. Jer kakva god da kriza bila, svi žele makar za božićni ručak imat nešto obilatije, svečanije, kripnije. I narod se tako i naučio, znaju da u zadnji čas nema ničega i da će ostat bez takvog ručka. Pa se na vrime site naručit. Onaj tko je lani napravio tu grešku, viruj mi, nije učinio i ove. Takvi se naredne odma prvi jave. E, ali Nova godina je druga priča. To nije ma niti deset posto od Božića – kaže Ljubo.
Boli glava, boli trbuh…
Kako to, kako to? A ovako… Za Badnjak se jelo posno, bakalar, oslić a la bakalar, ribica. I fritule, za kojima je ove godine u dućanima, pekarnicama, fast foodovima vladala neviđena jagma. I njih se čekalo u redovima, i za njih su postajale liste s narudžbama. A onda se priča samo nastavila božićnom artiljerijom. Na stolovima Splićana našlo se svega, pečene teletine, svinjetine, odojka, janjetine, juve, lešog, friganog, pečenog… Igrale su sarme, divljač, brda slatkog. Ostalo je toga more pa se i idućih dana degustiralo. A kod pametnih domaćica u duboko spremalo, i u drugoj izvedbi opet zahuktalo u novogodišnjoj reprizi. Potrebe za novom serijom friških janjaca i odojaka više nije bilo. A i tko će dan odmah počet s pečenim, 1. siječnja duže se spava, kasnije se diže, odmara se od fešte, od silnog jića i pića. Bole tada glave i trbusi.
– Na dočeku se fešta do zore, jede se i čoka po cilu noć. Ujutro kad se digneš, nije ti do pečenog. Tako da je nama pečenjarima Božić i Uskrs forte što se blagdana tiče. S takvom navalom kao što je bila na Božić samo se Uskrs može nosit – veli Ljubo.
