Evo još jedan recept za osladiti vikend, iako su sad u điru krafne i kroštule i fritule, jerbo je vrime od maškara ili poklada. A pošto će sad biti miljun riceta za, pogotovo krafne, mi donosimo ovaj za kifliće. Zašto se zovu Vanilin, a nema u njima vanilje, ne bi zna reći. Recept je iz kalendara koji je za 2017. godinu napravila udruga Hrvatska žena iz Šibenika, zahvaljujući svim članicama, a posebno mojoj teti Zdravki Najev. Bio je gušt, ali i slast raditi fotke za ovaj kalendar.
I onda sam pročita ovaj citat na dnu stranice za misec srpanj po kazivanju starih Šibenčana – “Veltrina od kredence, u kojoj su držale bićerine, ćikare, bocune, kogume, pijate…, bila je ogledalo rednosti ili nerednosti domaćice. Zato su one brižljivo postavljale, sortirale te uredno i čisto održavale njezin sadržaj.” Istina, eto se i ja toga sićam.
Miljetići, bićerinići, ono šta je bilo u staklu, bilo je ka mali kućni stalni postav lipoga suđa. Kasnije su nam se u stanove uselile modernije veltrine, u kojima je na vidljivom mistu bija skupi ili malo skuplji kristal ili porculan donešen iz Kine od prijatelja koji su navigavali, ili kristal kupljen u Češkoj na nekoj od sindikalnih ekskurzija. I to se nosilo hulahopki i Vegete i minjalo se za krune pa kupovalo lipoga kristala. A iz Rusije foto aparati i dalekozori. Ta su vrimena i te modernije kredence posebna priča. Za ove starije kredence koje su bile od punog drva, s live su strane imale po ciloj visini vrata iza kojih su se stavljale teče i pijati, maništra i začini. Doli je isto bilo zatvoreno vratima za spremiti svega kuhinjskoga. Poviše toga dva veća škafetina za nože, žlice i pinjure, a i za tavaje i tavajole.
Desno su bila tri mala škafetinića za držat iglu i konac, slike i dokumente, očale i likarije. Kapi za oči i instrumente za mirit koliko gradi ima drop i koliko gradi ima rakija. Tu su znale biti i gljivice i bisulfit i sumporne trake za sumporat bačvu. A gori u sredini je bila veltrina s lipim, ponekad i ukrašenim staklom koje se otvaralo na dvi strane. Unutra se držalo ono šta je bilo lipo vidit i šta je prijateljima i „prijateljima“ tribalo pokazat. Prvima na radost, a drugima da se grizu Bićerini, lipi ukrašeni bocuni s maraškinom ili orahovačom, vazica donešena s ekskurzije iz Zagreba, Postojne ili Beograda. Dikoja i iz inozemstva…
A mene ova kredenca odma podsjeti na moga ćaću. Zašto? E, pa kad je Vinko bija mali, bija je dite puno snage i energije. I onda su tako jedanput ostali u kući sami on i brat mu Miro, mlađi od njega 4 godine. I moj Ti stari u nevelikoj kužini u kojoj je još bija stol, sa stola na kredencu, ka’ Tarzan i onda izvali cilu kredencu na sebe, a baš ono di je staklo pukne ga po glavi. A kako dragi Bog čuva malu dicu, tako je i mog Vinkića, pa mu je samo bila lipa rana na glavi. Ali, kako je govorija, osta je stakleni „geler“. I stvarno je. Stalno je nosio taj komadić stakla, a doktori su rekli da ne treba dirati. Dao se on i opipati. S desne strane između oka i uha.
Eto, kako u Gurmaniji priko lipe spize dođemo i do kredence i Češke i Tarzana. Šta ćemo kad nas hrana veže uz svašta i puno je lipše misliti o tome nego o svemu onome čime nas svakodnevno krcaju mediji. A o ovim lipim stvarima neće niko da piše. Kao što ni Pukovniku niko nije tija pisati.
Pa eto lipi moji, ko je izdrža priču o kredenci svaka mu čast, a ko nije, eto mu svejedno riceta za lipe, meke i slasne Vanilin kifliće. Naravno, ne zaboravimo da nije svak moga kupiti ni maslo za ove kifliće, pa mi se čini da sam čuja da su neki radili s masti. Nisam siguran. Ugodan vam vikend i uživajte.
Vanilin kiflići
30 deka mekog brašna
22 deka maslaca
7 deka šećera
10 deka bajama
Od navedenih sastojaka napravite tijesto. Važno je napomenuti da se bajame umoče u vruću vodu i lagano istisnu iz korice, te još vlažne samelju i zamijese u tijesto. Tijesto mora odstajati pola sata u hladnjaku. Nakon toga raditi male kifliće i slagati ih u padelu obloženu papirom za pečenje. Peći na 180°C. Kad su kiflići gotovi, izvaditi ih iz pećnice, ali ne odmah s papira, nego ih pustiti da se malo ohlade, jer inače pucaju. Uvaljati ih u kristal šećer (kojeg se lagano samelje) pomiješan s dosta šećera u prahu.
Više recepata možete pronaći na stranici Zemlja Gurmanija – Gurmanluk.
Željko Krnčević
