– Ma recite mi, jel’ ono Prisidnik Zoki na svojoj inauguraciji govorija iz glave, ol’ je čita? Nisan išla za otin, tol’ko me je nastup one male, puno smišne Pilipinke dirnija – obraća se Dobra Parona svojin najmilijin mušterijaman. A oni su uprav’ nešto potiše razglabali o gnjecavomen stavu Europe prema potresiman koje na međunarodnoj sceni izazivaju Trump i Putin.
– Majko mila! – zavapija je El Tigre. Na sastanku evropskih vođa koji je sazva Makron čuli smo čak i to da njemačkin soldatiman nedostaje ljudstva, municije, čak i poštenih zahoda. I još svašta se reklo šta bi možda bilo bolje da ne znamo, a vas muči jel’ Zoki čita sa karte oli je divanija iz glave!? Naravski da je čita!
– A po čemu znate? – ne pušta ona, ka terijer zeca.
– Ma to van je sigurno tako! Uostalon, ol’ se nije vidilo da čovik čita, za Gospu? – uskočija je Bili Smo Uskoro – jerbo da je govorija napamet, već bi u drugoj rečenici doša do svoga životinjskog carstva: nepostojećih plamenih jazavaca, panda, orlušina…
– Dobro, ja mislin da Zoki obožava skupjati sličice iz životinjskoga carstva. Ostalo mu iz ditinjstva i ja oto razumin, jerbo mene i dalje zanimaju šarene salvetice od karte. Ali ipak, Prisidnik na ručnoj kočnici – mislin, šta se govora tiče… Ipak mi je zanimljiviji kada mu beside iđu iz glave, pa vi recite šta oćete! – rekla je.
– E, još da je Plenki bija tamo, šta nije… – možda bi njegova pojava izazvala Zokija da baci kartu i pušti jezik u šetnju? – dvoumi se El Tigre.
– Aaaa, Plenkija mi ne dirajte! – uskobečila se. – On je bija u velikoj misiji, u Egiptu, a prije nego šta je oša, poslala san mail Vladi sa zamolbon da kada je već tamo, upozori ote Egipćane da bi in kumpir triba biti bolji. Nisan bila nešto zadovoljna sa ovih par zadnjih tura…
– Ma o čemu vi, pa iša je Plenki tamo radi ozbiljnih poslova, a ne na vikendicu u Lici izvaditi liju kumpira za familiju! – gleda El Tigre u nju ka da je sašla s pameti.
– Ma jel’te moliću lipo! Kako to uzgoj kumpira nije ozbiljan posal ako je Rvaska potrošila miljarde na poticaje za poljoprivredu, pa nan je ota grana jopeta iz godine u godinu sve slabija! – tresnila je sa argumenton na stol, na šta je B.S. Uskoro reka da je u pravu. Ali, dok mi ne svatimo kako to da nan u agraru iđe sve slabije – makar ulažemo puste šolde – bilo bi najbolje da naše poticaje preusmjerimo egipatskomen seljaku…
– Naravski, rekla je ona. Triba dati onome ko znade, to je stara stvar otkako je svita i vika. Nisu piramide za ništa u Egiptu!
Na oto je El Tigre primijetija da ako neko nešto znade, onda je to Kolinda, bivša Prisidnica. U ovomen slučaju, znade ukrasti šou, jerbo su svi na Zokijevoj inauguraciji gledali u nju. Aj’ ti ne gledaj, a ona sva u bilome! Đabe prisidnikovici Sanji šta je ka i uvik bila elegantna i nenametljiva, kada je Kolinda blištila sve u šešnajst.
– A jesi’l ti siguran da Kolinda znade? – upita je B.S. Uskoro.
– Više nego siguran! – čvrsto je odgovorija El Tigre i zalija rečenicu jednim gucljon pive. Ol’ je to niki problem? – reka je nakon šta je nadlanicon otra pinu sa justa.
– Pa ne znan… – promeškoljija se B.S. Uskoro – ne znan zapravo je li Kolinda kojin slučajon štokoda pobrkala; žena ima zgusnuti raspored događaja na koje triba ići i moguće da je zaminila termine, datume ol’ šta već.
– Pa ima li šta važnije od inauguracije Prisidnika!? – izbečija se na njega El Tigre.
– Ako si prisidnik oli član Vlade, onda ima. Ako pobrkaš stvari, onda inauguraciju zaminiš s obnovon bračnih zavita – šta mu dođe ka repriza vinčanja – oli si bija pozvan na Bilu noć Hajduka i falija datum.
– Ne, ne Kolinda je Šibenčanka po mužu! Imala bi barenko narančasti pojas oko struka, da se na Biloj noći znade da ima i Funcuta! – uskočila je Dobra Parona.
– U redu, znači da je bila rič o obnovi bračnih zavjeta! – konstatira je B.S. Uskoro i naručija turu.
