Otvarajući još jednu stranicu Gurmanije, dolazimo do priče o kaštradini. Priča je bogata i raznovrsna i odlučio sam skupiti što više podataka o toj deliciji koju ili voliš ili ne voliš.
Iako je moj dida Bepo obožavao i to na razne načine, nisam donedavno bio baš zaljubljen u nju. Al’ čini mi se da se to pomalo mijenja. Kaštradina je u stvari, kad malo bolje razmislim, bila hraniteljica naše zagore. I Like i Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Svih onih krajeva u kojima su još Iliri a i oni prije njih zapravo preživljavali zahvaljujući između ostalog ovcama i kozama. Što je na moru bila srdela i sušena riba, to je u zagori bila ovca i kaštradina.
Puno je načina za pripremit je. Donosim ovdje i fotke od prije nekoliko godina kad smo je na Midenom brdu kuvali u bronzinu na vatri. A onda eno nekidan napisah di je ima kupiti.I nazva jednog mog prijatelja likara. Kaže ne zna al’ raspitat će se. I eto me zove prekjučer da di ćemo se naći. I donija i kupus i kaštradinu. Lipi moj i dobri barba doktor.
Šta reći? Znam samo jedno, a to je da se dobro dobrim uzvrati šta bi rekla moja baba. I onda sam toliko zableušen da evo skroz ozbiljno pišem. Ali, virujte, zaslužila je tema o ovcama puno više proučavanja i pisanja.
A u svemu tome ja mojoj dragoj obeća za Valentinovo koje se eto i u nas slavi kao nešto tradicionalno, kadli ono uveženo iz biloga svita, da ću joj iz ljubavi skuvat kaštradine i kupusa. A ona napravila rožatu o kojoj ćemo sutra.
Virujte mi, kaštradina je prava stvar. Neću vam reći koja je pozicija najbolja. Samo da znate da je but lip ono slroz suv, ka i pršut. Čuvajte se i u slast vam.
Više recepata možete pronaći na stranici Zemlja Gurmanija – Gurmanluk.
Željko Krnčević
PROČITAJTE JOŠ:
RECEPTI DUBROVAČKOG PRIMORJA Zelena menestra | | Morski HR
Zaljubljenica u tradicijsku kuhinju, kuhajući po ričetama naših baka, Katija Guljelmović iz Trstenog svoju je frizersku profesiju stavila u drugi plan i posvetila se kuhači, kako kaže, svojoj odanoj
