„Stojin ja tako na plaži i gledan njih petoricu, 20-ak godina. Svi zabuljeni u mobitel, jedan od njih tu i tamo napne svoje mišiće i divi se sam sebi. Puna plaža zgodnih cura, ma da će to pogledat u njih, nema šanse, a kamoli prići. Sramota, u moje vrime to tako nije bilo. Oni na svojoj strani, cure na svojoj. Niko tu s nikim ne priča.“, priča nam 50-godišnja Dalmatinka prisjećajući se kako su 80-ih ljeta bila mnogo zabavnija.
A gdje je danas izumro najstariji dalmatinski ‘zanat’? Jesu li krive moderne tehnologije ili pak nešto drugo? Možda je sad, u skladu s vremenom, ostalo samo online zavođenja, ili čak ni to?
Galebarenje. Umijeće zavođenja turistica. Baš poput morskih galebova, dalmatinski galebari snime plijen, kruže oko njega, čekaju pravi trenutak, i baš kada se najmanje nadaju, zgrabe ga. Ali galebarenje je i sport u kojem se pobjednik onaj koji ‘okrene’ najviše turistkinja. Nije se puno biralo, uhvati koju uspiješ, dok ne dođe bolja.
„Same su se nudile“
Galantni dalmatinski šarmeri, sada već umirovljeni galebari, otkrili su nam kako su stekli ovaj kultni status.
„Da vam pravo kažem, ja se nisan mora puno ni trudit, mene su žene vatale. Poljakinje i Čehinje su bile najbolje, te bi se prve uvatile. Takva je bila i strategija, ne ideš onoj najboljoj, onoj kojoj te srce vuče. Prvo onu lošiju, jer znaš da ćeš je odma uvatit“, priča nam stari omiški galebar koji 90-ih radio na plaži.
„Moj kolega i ja ugledali njih dvi na plaži. Čehinje, u toplesu. E sad kad smo ih snimili, tribalo ih je obrlatiti. Vidiš ti to su bile onako, zrilije žene. Engleski nisan dobro govoria, ali zato mađarski, češki sve san priča.
Pozvali mi njih na zabavu na Trgu. I to je bio dio strategije. Snimiš ih na plaži, a onda akcija kreće navečer na zabavi. Tako je bilo i s ove dvi. Stoji tu moj ćaća i navija: ‘Ajde ajde, vidiš da te gleda’.
One se napile i ajde u ponoć iđemo u disko. Ćaća da ključe od auta, došli mi u disko na plaži. A ona mene oće sa mnom u mrak, navalila pa navalila“, prepričava nam naš sugovornik uz smijeh.
A jesu li i domaće cure padale da mediteranski šarm galebara?
„Ove naše tu bože sačuvaj, njih si mora kuvat i po godinu dana. Te se nisu dale. Ali zato su purgerice padale ka kruške. Bila jedna, visoka, zgodna crnka. Moran vam reć, nije mi bilo lako prić, ali ajde iden, neman šta izgubit.
I pitan ja nju oćemo li prošetat po plaži, misleći kako će me odbit sto posto. A kad ona oće. Meni tada još bilo radno vrime, ma koga briga, iskoristi sad priliku. Iđen ja s njon, a ovi moji gledaju i navijaju. I šef me vidija, propadan u zemlju od srama, ali sve za konačni cilj. Odamo mi po plaži, noć, a sve puno svita, ma nemaš se di sakrit. Odvela ona mene u neki grmić.
Sutradan ko da me nikad vidila nije. Ni a ni b“, prepričava nam svoje avanture iz mladosti.
Sve je u pismi
Kaže za sebe, da i nije bio baš uvijek uspješan, bilo je i puno boljih galebara. Čini se kako je svaki Galebar imao svoju strategiju zavođenja.
Marinova je bila glazba. Kad bi pustio svoj glas i zasvirao gitaru, one su bile gotove.
„Bia sam mlad i zgoda, ima sam priču, uvik nešto izmisliš šta bi njima bilo simpatično. A glavni adut mi je bila glazba. Malo pisme, malo brodice, kakve skrivene uvale, teška romantika. Na to su padale, posebice Njemice.
S Poljakinjama i Čehinjama je bilo lako, one su željne avanture, udane, neudane, rastavljene, udovice, usidjelice, tile su samo jedno. Bez truda i muke.
A Njemice, Španjolke su već drugačije. Njima je bila važna pažnja, da ih se tretira ka kraljice. Posli bi mi se uvik vraćale. Bilo nas je svakakvih, nekima je bio važan samo broj, ali meni nije. Ja sam se tia zabavit i opustit, ali sam uživa s njima.
S jednom bia bia cili tjedan, koliko je bila na odmoru, provodio bi s njom i noći i dane. A onda kad ode kući sretna i zadovoljna. A ja idem dalje“, kazuje nam još jedan dalmatinski galebar kojem je žao što je današnja mladost, kako nam kaže, uškopljena.
Gdje su izumrli dalmatinski galebari?
„Danas nema ni šušta ni gušta. Svako o svom poslu. Ovi momci samo side po kafićima i piju, niti to gleda ikoga. Svi škrti, ne daj Bože da piće plate. Tuga. Pa di će to nać ikakvu žensku, misle da se sve može priko mobitela. Ne znam ja, možda sad to tako ide.
Nama je liti jedina zanimacija bila lovit žene. To je imalo svoju čar koja je dan izumrla“, zaključuje naš sugovornik.
Stari dalmatinski galebari, sa svojim šarmom, muzikom i strategijama osvajanja, bili su neponovljivi majstori svog zanata. I dok u današnje vrijeme, mnogima priče starih morskih galebara seksističke, moramo priznati da one ipak imaju svoj šarm i tradicijsku vrijednost.
Moja reakcija na članak je…
