– Spustila se odozga u četvrtom misecu, iz Gaja, bila vako ovolika. Pet kili žive vage. Bila je vrućina, jedan susid je zaliva salatu, a ona biće jadna žedna uvalila mu se u kantu, popila mu po kante vode. I onda je utekla, ali se navečer vratila – počinje nam priču Janja Vukičević, 80-godišnja mještanka Podina, sela nekoliko minuta od Boraje, o divljoj svinji Gici koja je u nekoliko dana postala medijska senzacija.
Televizijske kamere već su obavile svoje dan ranije, a danas smo i mi potegnuli da vidimo tog vepra koji čuva Janjino stado ovaca. Janju smo lako našli, u njezinu gornjem dijelu sela živi njih tek četvero. Za razliku od nekad, prije 60 godina kad se Janja Vukičević udala u Podine, tad ih je u selu bilo više od dvjesto.
Njezina Gica se, malo po malo, navikavala na nju, dolazila je po vodu i hranu sve bliže Janji, a već nakon tri dana trčala je oko ovaca na ispaši.
– Skroz se oslobodila. Evo ovde živi s ovcama i pilićima, ne miče se od stada nigdi. Biće ona misli da je to njezino stado, da je ona jedna od njih – govori nam Janja dok je doziva i baca kukuruz po zemlji pred štaglja s ovcama. Gica uskoro izlazi, pomiriše Janju, pogleda nepovjerljivo prema nama i počne jesti, zadovoljno potiho rokćući.
Gica je ostala bez majke, presudili su joj lovci.
– Nije mi jasno kako su mogli nju ovako malu ostavit, a mater ubit. Ko zna kako je od straha uspila uteći i kako je dolutala ovamo – govori nam Janja. – Ovde više skoro ni nema veprova, pobilo ih sve, svaka kuća u okolici ima barem jednog lovca. Prije je svinja bilo kolko oćeš. Jedanput sam brala kadulju gori di su vjetrenjače, kad prolazi jedna s desetak mladih. Legla sam pod gredu da me ne vidi, opasne su kad imaju mlade.
Voda je u Podine stigla prije desetak godina, došla je i struja, napravljena je cesta.
– A šta to vridi kad su svi otišli, neki u Vrpolje, neki u grad. Ima nas i u Australiji, Americi, Argentini… Ja živim sama, dođe mi sin svake večeri skoro iz Šibenika da vidim jesam li dobro i jesam li živa. Da nema ove moje živine, ne znam šta bi radila. Ležala na kauču cili dan. Ovako lipo ja i Gica se brinemo o ovcama i kokošama – nastavlja Janja Vukičević, dok pokušava pogladiti Gicu po leđima. Ona se malo buni, ali ne bježi. Vidjet ćemo kakva će biti kad dođe do 200 kilograma, toliko joj je predvidio naš fotograf.
Nikad Janja nije probala veprovinu, kaže.
– Nikad je nisam jela, niti ću. Nema šanse! Nema tih novaca! Ne mogu! Pogledaj je, dođe ti baš milo kad je ovako pametna. A da vidiš kako se moderno kupa, ima svoju kadu, polovicu bojlera. Onda prvo na jednu stranu, pa na drugu, a onda sidne na guzicu i cila se okupa.
A janje, to je već druga priča.
– Janje jedem. Ali problem mi je klanje, ja to ne radim, muž mi je prije klao. Sad mi pomogne susjed ili sin kad dođe. Ove ovce ne prodajem, ne bavim se time, to je sve za mene – otkriva nam Janja, koja ovce i Gicu izvede na ispašu ujutro u pet sati, onda malo gleda TV pa kuha, popodne opet ispaša pa TV i spavanje oko 22.30.
– Kažu mi da šta se mučin, zašto ne smaknem ovih 20 ovaca. A šta ću kad ih smakenm, cili dan gledat televiziju?
Prije nego što joj je Gica postala čuvar stada ovaca, imala je psa koji je “bija pametan ko čovik”, no dobio je metak u susjednom selu, netko je valjda mislio da je lutalica koja je došla raditi štetu u štali. Onda je došao drugi, koji je isto dobio metak u nekom od susjednih sela, ali taj “nije bija pametan, samo je klao kokoše”.
– Ko zna dokle će me Gica služiti, vidit ćemo – govori Janja, otkivajući nam da njezin ljubimac najviše voli kukuruz, tikvu i salatu, ali kukumare nikako.
– Ovde joj je dobro, ima lada i vode, brine se o ovcama, a ima i jedan ovan tu, ali premlad je, neće radit probleme.
Obećali smo da ćemo svratiti za nekoliko mjeseci da vidimo kako Gica napreduje. Ima već i financijske ponude nekih suseljana koji bi je rado vidjeli u gulašu, ali sigurni smo se da se Janji ideja o Gici u tanjuru baš i ne sviđa.
(Video snimila: Leona Sablić)
