Hajduk ima nove dresove, a sjećamo se polemike lani, žestok kritičar zelenog, pardon tirkiznog dresa „bijelih” kao treće garniture, ono kad se promovirao lanjskog ljeta, bio je slavni Dražen Mužinić Frfa, piše Slobodna Dalmacija. Hajduk je nastupio u Superkupu (ove godine ne igra Superkup) u zelenim dresovima u zagrebačkom Maksimiru i popularnom Frfi, Hajdučkom srcu, otelo se:
– Gledam utakmicu i mislim se koji su ovo zelembaći. Jesmo li ovo Olimpija?! – nikako mu nije „legao” tadašnji treći dres Hajduka, niti uz objašnjenje gospođe Marinke Akrap, “šefice” u Hajduka, kako je to tirkizna boja čistog i bistrog našeg bisernog Jadranskog mora, kod otoka Krknjaša…
– Ma to je Olimpija – rekao je Frfa. – Kakvi tirkizni Krknjaši…
Danas, ponukani novim trećim dresom, pitamo Frfu je li mu hajdučko srce sad na mjestu, šta kaže na dezen nalik dlakovoj koži psa Dalmatinca?
– Ja priznajem samo bijeli i crveno-plavi dres, a sve drugo je biznis. I svi to rade i imaju treće dresove i ja to razumijem – kaže nam Mužinić i dodaje.
– Ali bih volio da treći dres bude vezan za Split i Dalmaciju, možda mornarski đir, na rige vodoravne modre i bijele. Kao mornarska majica. Jednom smo imali nešto slično, mislim da su ga Subašić i Pletikosa nosili kao vratarski dres. To bi mi bilo najdraže…
Ipak je vezano za Dalmaciju, pas Dalmatinac, pa njegove „maće”?
– Malo je pretenciozno to da dres asocira na pasa. Ja volim pase, da se razumijemo, uvijek ih imam, bio je to jednom davno erdel terijer, pa “Jack Russell” terijer i da sad ne nabrajam. Obožavam pase. A sad 101 “dalmatiner”… Ma dobro, bolje nego onaj zeleni dres, makar mi u suštini ni ovo nije posebno drago, a ispast će da stalno nešto grintam. Malo je bezveze da dres asocira na pasa pa makar je Dalmatinac. Nego, da ja vas pitam kad dolazi Rakitić…
Tek što nije, sigurno imate svoj poseban komentar i na to?
– Drago mi je uvijek da dolaze pravi i kvalitetni igrači, samo šta je malo u godinama, a bože moj, vidjet ćemo, ako je u snazi može puno pridonijeti. Ja bih samo rekao ono što ponavljam svaki put kad pričamo, a to je poruka: nemojmo zanemarivat svoju dicu! Imamo vlastite igrače. Uvijek ih imamo. I otvorimo im vrata prve momčadi. Neka pravi asovi dolaze, ali i o svojoj dici vodimo računa – poruka je Mužinića, jednog od onih baš rodom Splićana koji su oformili nezaboravnu “zlatnu generaciju” sedamdesetih i trajali godinama.
