Je, je, lako je kad imaš dobre i vridne prijatelje. Stvarno vridne. Moga Ivu Kronju i moga Petra Baranovića. Ivo u zelenoj, a Petar u modroj brazdi. Trud, znoj i muka. Problema mijun, al' zato i radosti baren po mijuna
Di'š lipše nego izvući lipu ribu iz kol'ko tol'ko čistog mora, doli „vanka“. Sami smo krivi za sve ono šta pluta po njemu i šta se u dubini krije. Ali unam', da Petrova riba s našeg dragog Sokola svaki put s radošću dođe u naš dom. Friška i mirisna, uz malo uja i brašna za pofrigat i diš lipše. Ovaj put u kombinaciji s eko povrćem mog dragog prijatelja Ive. Blitve i mladih kumpira, uja onog, razumi se, iz Dobrog Doca, luka biloga domaćega – koji 6 jezika govori a sedmi natuca, lićeći sve bolesti.
Stvarno izuzetne radosti za sva osjetila. A pogledajte i Ivine kokice. Ima ih više vrsta. Nose jaja u bojama. A kako i ne bi kad idu lipe eko salate i blitve i svega lipoga iz vrtla. Pronija bi i ja da me 'nako 'ranit
A kapula ki cukar. Eno na slici i cvit od kupine. Uskoro će i ona. Slasna i ukusna. Zanemareno voće koje nam je prid nosom. Samo malo truda i pokoji ubodić za lipe pekmeze, marmelade i sokiće. Stižu nam uskoro i pomidore. Imam 7 vrsta. Jedva čekan. Prihvatimo s ljubavlju darove Prirode. I uživajte u lipim, malim stvarima. Jer, kako ono ide – „O Bože čuvaj ti našej golubove i sirotinju, jer, bogati se ionako za sebe pobrinu“…
Možda i nije baš tako … U svakom slučaju, dobar vam tek …
Željko Krnčević
