Kad je drug Tito rekao da priznaje samo sud svoje partije, on je priznao da šireći komunističku misao jest kršio važeće zakone, ali da je to radio u interesu radničke klase koju je izrabljivala buržoazija. Rekao je i da je za te ideale spreman žrtvovati svoj život. Bilo je to vrijeme u kojem su političari još imali ideale.
Aktualna izborna kampanja pokazuje da rijetko koji gradski političar pati od ideala, ali da ih dosta ima koji priznaju samo sud svoje partije. Inspekcijama, općinskim i drugim sudovima pokazuju srednji prst jer, kažem, priznaju samo sud svoje partije, a svi ostali sudovi protiv njih provode bombaški proces. Jer da im nepravedno žele ‘zbombati’ zeru bazenčića, ono malo zidića ili apartmančića što su ga zapasali na gradskoj imovini.
Lako je njima ne priznati sud koji, kao i kod druga Tita, navodno vodi politički proces. Lako je njima priznavati samo sud svoje partije, ali što će običan građanin kad mu dođe kuverta da se javi na sud. Bilo bi dobro kad bi, po uzoru na Telekom, partije uvele članstvo na bonove. Recimo, dođe ti inspekcija, a ti na brzinu izabereš stranku, kupiš online bon za mjesec ili dva članstva i kad dođe inspektor kažeš mu:
– Ovo je oblik pritiska koji su mnogi naši sugrađani već osjetili na vlastitoj koži – kao što je rekla Anita Bonačić Obradović. Nisu, gospođo. Kad mnogi naši sugrađani, koji nemaju političke ambicije, nešto bespravno sagrade na tuđoj imovini, to odleti u zrak dok kažeš ‘Srđ..’. S pravom, naravno.
U njenom slučaju inspekcija nije reagirala godinu i pet mjeseci. Zašto?
Jer nam pravosuđe, u širem smislu, ne funkcionira – tu se možemo složiti. Ali sad kad je konačno izašla jer je eto morala, jer je stvar postala javna, Vi priznajete samo sud svoje (koalicijske) partije. Protuargument Vam je da brat Mata Frankovića u, geografski gledano, trećoj općini, na svojoj zemlji, bespravno gradi spremište za poljoprivredni alat i traktor. Iskreno se nadam da će inspekciji trebati manje od godinu dana da riješi taj slučaj. Da je Frankovićev brat to radio na području Dubrovnika, pa neka je i na svojoj zemlji, i da Mato na to nije reagirao, to bi doista bio diskvalificirajući problem. Izravna ‘šup karta’.
’Srđ je Grad’ je stranka koja je, s pravom i u zaštiti javnog interesa, bila jako glasna ukazujući na slučaj Vile Elite, Valamara i prostora oko njega, urbanističkog plana uređenja za Belvedere i Radeljević. Da Đuro Capor, Nikša Viđen, Petra Marčinko i Ljubo Nikolić nisu reagirali, šteta bi možda bila nepopravljiva. Zahvaljujući i njima, tvrđava na Srđu ostala je naša, mada se ne slažem s time da Srđ treba ostati krš i ledina, ali i tu su zastupali javni interes.
Zašto su šutjeli u slučaju muža njihove vijećnice koji je bespravno koristio prostor na Lapadskoj obali, svog člana koji je puno desetljeće bespravno koristio plažu u Uvali i zašto u slučaju Bonačić priznaju samo sud svoje partije, ne znam. Ali sigurno nije iz ideala.
