“Zamislite maturalnu večer nakon 10, 20, 30 godina… E, ovo je bila prekrasna maturalna večer od 35 godina, s divnim malim “kretinosima” tj. nama, koji smo ostali u 18-oj. Ali sve doturi, ambasadori, profesori u muzičkoj, književni nakladnici, gitaristi, pedijatri, neurokirurzi, povjesničari, dirigenti, novinari i sva ostala zanimanja u kojima su najbolji. Ne računam sebe, došla san im k’o maskota (kojoj su se, doduše, veselili), ali sa zadrškom, jer sam ipak izrod s obzirom na te pripametne glave.
Početak: red plača, red smija, prvo prid hotelom, jer… cila generacija zvana “cure iz kulture” Natko Nodilo plus naši dječarci su se sastali, da se napokon više nađemo, grlimo dugo, da jedne druge zafrkavamo, odmjerimo di smo, ‘ko se rastavija, ‘ko se sastavija, ‘ko je puka, ‘ko je i dalje “mali kretino” (a konkurencija velika). Ukratko, ‘ko je kako završija, ali prvenstveno da ispoštujemo i vidimo sve kraljevska lica naših profesora kojih je bilo 12 (nas učenika je bilo 150 generacije 89/90, a sve je organizirala kraljica Nensi Kulušić, bez nje ove sriće ne bi bilo)…
Početak fin, zahvale, pristojno, red duhovitosti i kako to ide, najviše njima, profama, koji su nas, više od znanja i predmeta koji su nam predavali, naučili šta znači prijateljstvo, poštovanje, mišljenje svojom glavom… Koji su s duhovitošću gledali kroz “široke prste” na našu zaigranu mladost, veselje, ali s ponosom, jer će od nas napraviti dobre i pametne ljude, koje neće kažnjavati, nego će im usaditi kritičko mišljenje i stav prema životu. A o znanju se nije diskutiralo. Moraš naučit.
Naravno, uslijedio je i ‘Gaudeamus igitur’ nas muzičkog razreda, koji se držimo dobro, al’ su nas sve ipak odale visoke dioptrije naočala prilikom čitanja teksta… Sve to pred najboljim razrednikom ikada – prof. Zvone Novaković (s prve fotografije).
