Najranije ujutro otvoriš špinu – teče narančasto. Pustiš vodu u školjku, unutra zemlja. Zaboraviš načas da je padala kiša, jer kiša ka kiša – pada pa šta – nego nazoveš susida:
– Kakva ti je voda?
– Jel ti mene zaj…? Sad bi pop…. Ovo se više ne da izdržat, cili život nam je proša u šporkoj vodurini. Ovo samo u Splitu ima – potvrdija mi je i nastavija psovat, beštimat, proklinjat, toliko da je neprenosivo na ovako pristojnome mistu.
Ne čudin mu se, naša ulica onomad je postala čuvena u Splitu i okolici jer smo svakih par sedmica izlazili u medije s istin naslovon: “Opet pukla cijev na Plakaluši, stanari čekaju u redu na cisternama.”
Svašta smo u to vrime pritrpili, prali se na tuševima po plažama ili doma iz boce, a kad bi zaladilo pa se plažna voda ob…
