Sinko moj, ne zaboravi da nema većeg blaga nego što su dica! Oni te naljute, ali te i razvesele. Ništa lipše ne pamtim nego kada su moja unučad došla na svit. Njih devet, devet sokolića dočekala je baka Neda. I sve bolji od boljega. Puno mi ih je srce i duša. Kud god hodim oni idu za mnom. Uči ih baka…, svituje.
Poštuj starije, pozdravi, ne želi nikome zlo jer svi smo isti pod ovim nebom-ponosna je baka Nediljka Piplica na svoje unučiće Luku i Martu dok ih onom svojom trudbeničkom, seljačkom, poštenom rukom čvrsto prianja k sebi. Isto onako kako je pratila i svojih četvero djece. Kaže, a nema razloga da joj ne vjerujemo, unučad su opet nekako posebnija. Za djecu nisi ni imao toliko vremena. Radilo se i mučilo pa nisi ni da si htio, ima vremena pričati s njima. A onda kada…
