Zovu nas Hvarani sa svih strana, mole, kume da dođemo, napišemo što svakodnevno po barkama, u ugostiteljskim objektima, u apartmanima pronalaze u svom gradu. Muče ih plastične prozirne vakuum vrećice s klik klak zatvaračem, do pola napunjene kao snijeg bijelim sadržajem. Opisuju ga kao prah po izgledu najsličnijim brašnu, šećeru u prahu… Uz pune, svakodnevno viđaju još više praznih, otvorenih, pronalaze ih često u kantama za smeće ili u wc-ima ugostiteljskih objekata. E da je samo to u pitanju. Tu si i male tablete u bojama, oblika medića, mikija, srca, mačke, psa… Za to znamo da je ekstazy.
Nisu Hvarani neuki ljudi, svega se oni s turistima nagledaju. Ali da bi bili sigurni je li to ono čega se najviše pribojavaju, a sumnjaju na kokain, zamolili su nas da mi, prof…
