Jedna je skupina, u dobi od dvije i pol do četiri godine, iz Dječjega vrtića Radost, PJ Voštarnica, imenom “Fritulice”, posjetila u utorak, 28. travnja 2026. Jedriličarski klub Uskok.
Došlo je osamnaestoro djece, a uz odgojiteljice i trenere – stručnjake iz JK Uskok pomagali su mame i tate. Djeca su oko jedra oblikovala grozd svojih glavica, počela su zapitkivati i puno ih je toga zanimalo.
Jedro je poslužilo i kao izvrsna podloga za likovnu igru. Njihova je mašta pri tomu neograničena, akrilnim su bojama na jedro prenosili sebe, svoje obitelji, kućne ljubimce, dugu…
Bilo je pitanje tko će prvi zajedriti u jedrilici u kojoj će kormilariti trenerica Valentina.
Nije lako bilo izabrati, a nekako je ispalo da se sigurnosnoga pojasa prvi dočepao Vito. I eto njega učas u jedrilici. Trenerica Mare i Valentina poučili su ga gdje će sjesti, gdje će postaviti stopala i sve drugo. Ohrabren je pljeskom. Onda su se Valentina i Vito otisnuli i jedrili, jedrili, jedrili… U jedrilicu su potom uskakali Leticija, Lejlani, Petar, Nika, Toni…
A onda se pojavio jedriličar Petar Cupać koji je jedrio na četiri olimpijade, na dvije je bio kao trener pa je i uzbuđenje poraslo. Osamnaestoro malih moreplovaca strpljivo su čekali svoj red, a kad je Petar pripremio i treću jedrilicu, upravo s onim šarenim jedrom CRO 1091, te ju uz pomoć dvoje mališana suradnika i porinuo, ušao je unutra Benjamin, pa mu se olimpijac priključio.
Jedrili su u portu, lovili svaki dašak, a Petar je – vidjelo se s kopna – objašnjavao Banjaminu što je ovo, što je ono, kako se kormilari… I kad su pristali, eto zgodne zgode:
“Djeco, Benjamin je u moru uočio omotnicu čokolade i odmah ju je zgrabio i tako doprinio čistoći mora” – kazao je Petar.
Trenerica Marija, trener Karlo, Luciano i Valentina, Petar i barba Luka, a došla je ekipu pozdraviti i Angie, uz roditeljsku potporu i doprinos dviju teta, Nede i Ankice, te zaigrani mališani, zaključili su priču. Lijepu priču o kojoj će svjedočiti i umjetnički oslikano jedro.
Foto: JK Uskok
Bernard Paleka
